- DAC -

  tekst: Branko Filipović, prosinac 2010

POZOR: Ne preporučuje se da ovaj tekst pročitaju supruge/ljubavnice/djevojke uzrasta mlađeg od 50 godina. Hvala!

- I, kako je sve počelo?
- Brakom. Uzeli smo se.
- I kako je bilo?
- Onako kako je bilo!
- A, kako je bilo?
- Kada smo, napokon, sletili u naš dom - super! Poslije skužiš da 'to' i nije 'baš u potpunosti tvoj dom. A žena, samo u početku je tvoja žena, a dom nije bio ni u početku...
- Kako?
- Lako! Možda si ti ženu izabrao, ali poslije ona sve, ili gotovo sve bira. I odrađuje. Pardon, određuje...
- U braku ste vas dvoje?
- Troje, četvero, petero...
- Vas dvoje bi, dvoje mladi bi trebalo da se lijepo i pametno razgovaraju?
- A 'oni' treći, četvrti, peti nas nagovaraju i ogovaraju.
- Pa vi, vas dvoje imate, konačno, svoj život, zajedničke snove, stavove, zajedničke stvari...
- Zajedničke stvari su TV, fiksni telefon, garnitura, regal, stol... Kada je njezina, WC i bide su njezini. Stavovi su, također zajednički - ukoliko nisu samo njezini. Zajednički snovi - misaona imenica: kada ja spavam, ona ne smije biti budna. A kada je ona budna, niti ja ne smijem sniti...
- Čuj to! Dakle, samo su vam 'neke' stvari zajedničke - ostalo je osobno oli lično...
- Da. Ona ima svoje gaće, suknje, hlače, šminku, nakit ...
- I ti, i ti imaš svoje ...
- Misliš gaće?
- Ma ne!
- One 'kištre' što tule, bruje, cvile... Moja žena kaže da imaju veliku manu. Možeš mislit!
- Kakvu manu?
- Nemaju ugrađene nosače saksija. Za cvijeće. Na vrhu kutije.
- Zeza se. Imaš ti mrak zvučne kutije.
- Imam pojačalo, CD player i mnogo CD-ova, DVD player i mnogo DVD-ova... Imam i gramofon.
- Znam, znam...
- Ona veli meni: kada si zadnji put uzeo krpu ili praška u ruke pa obrisao te svoje krpice i bebe!? A ja ću njoj: nije važno! A bilo bi bolje da ni ti 'to nisi radila'. Jer kada si zadnji put brisala gramofon, obrisala si mi i iglu s gramofonske zvučnice. Zamisli, ona će meni: pa što, nisam tebi izvalila zub ako sam otkinula gramofonsku iglu! Savjetujem je: ako već brišeš moje stvari, zašto ne koristiš praška!? Odgovara mi žestoko: A zašto ne bi ti!? Ja, već ljut: OK! Kad sljedeći put ja uzmem praška - dobro ću ti zaprašiti!
- To kod vas dvoje bude često tako?
- Što!?
- Pa to, da joj zaprašiš...
- Ne toliko često koliko bi ona htjela...
- Zašto?
- Zato što ona sluša narodnjake i pop, a ja rock, jazz... Ja sam audiofil.
- I ja!
- Da, samo ti nisi oženjen.
- Kakove to ima veze!
- Baš nikakove!
- Nikakove!?
- One žele da smo mi 'suprugefili', a to 'audio' se briše...
- Kako to misliš?
- Naš školski pajdo, Željo, sjećaš ga se?
- Da. što je s njim?
- Postao čova ministar okoliša. Izgradio dvorac na vidikovcu. Ima sve! Odradio sebi svoju glazbeno/audiofilsku sobu sa stereo/surround zvukom, plazmom 50 inča, projektorom, platnom, knjižnicom... Raj, čovječe, raj!
- Uživa čovjek!
- Do polovine koncerta.
- Zašto do polovine?
- Pa, na pola koncerta uđe njegova draga i kaže: "Joj, nisam ti ispričala što se desilo Gordani"...
- Gordani!? Što, Gordana?
- Vidiš što znači biti neoženjen: pa ne može mu dozvoliti da on uživa dva sata u bilo čemu bez nje! Capito?
- Non capito...
- A, znaš li što je nedavno uradila Damirova žena?
- Kome?
- Damiru.
- šta?
- Naš frend je slušao Sosin novi CD i zaneseno zurio u omotnicu CD-a. Njegova 'draga' je ušla u dnevnu i nešto ga je upitala. Kako nije čuo niti da je ušla, nije ni reagirao. A 'ženka' je prišla, ljuta što joj nije odgovorio, istrgla mu omotnicu iz ruke i šibnula je kroz prozor. Ha, frajeru. šta kažeš na to!?
- Omotnicu mu hitila kroz prozor!
- S 3. kata!
- Jarane moj, išla bi ona meni odmah po istu...
- I meni. I to istim putem kojim je omotnicu šibnula...
- Ma ne. Ne vjerujem...
- Pitaj Damira.
- Pa to bi bilo bezobrazno. Drsko. Pokvareno. Nije mi tu baš sve jasno...
- Oženi se i brzo će ti biti jasno. A možda i malo kasnije. A obično nam bude jasno malo kasno!
- Pa kako 'ženka' može biti takova!?
- I gora. Ova moja uvijek ronda: "Zašto ja tako sve što slušam, zamisli, i gledam - mora biti tako glasno?"
- Pa normalno, ambijent, autentičnost je u pitanju...
- Reci ti njoj!
- I rekao bi joj.
- Ja sam pokušavao desetak puta. I ništa.
- Meni tvoja Marija izgleda fajn...
- Ma kakvi. Znaš kada je upalilo?
- Kada?
- Kada sam je odveo na koncert njenog omiljenog pjevača i kantautora (...). Kupim karte u trećem redu desno. Pođne koncert, priča i tepanje... Drago joj. Dok nije krenula svirka. Trubači briju nasuho. Njen 'kantor' razvaljuje naš desni kanal svojim 'umilnim vokalom'. Ona se uvlači u sjedalo, a meni pokušava zdrobiti kosti šake...
- Pitam je: "Što je?" Grakće mi u uho: "... ovo je preglasno! Namjerno si mi ovo uradio!"
- Nisam, tebe mi. Mikseta je na sredini dvorane, idi malo stišaj ton. Onako kako to i meni radiš doma!
- Lud si.
- Ne. Ja sam pristalica evolucionizma. Darwinist. Tako se uči, napreduje, stvara. Očovječuje. Saznanje zasnovano na iskustvu je provjereno saznanje...
- To mi je poznato i iz Ivekova iskustva.
- Ne znam na koga Iveka misliš, znam ih pet.
- Nije važno. Znaš li ti onaj dio teksta kojeg je pjevao Bebek: "... il' me ženi il' taburu kupi, ja u nešto udarati moram."
- 'Nako ...
- E, Iveku je stari, s obzirom da još nije diplomirao, a svirao je s dečkima s Gornjeg grada, kupio tamburu. Mislim, đitru. Kasnije je Ivek sreo 'ženu svog života' koja je rekla: "Ili ja ili tambura!"
- Izabrao je nju!
- Tamburu je prodao. Pa se nakon tri godine pokajao. Rastali su se.
- I ponovno je kupio tamburu ...
- Nije. Postao je audiofil.
- Sada plaća harač kao i mi...
- Tako nekako.
- Ali on je 'haračlija udovac'. To nije isto kao biti 'haračlija u braku' - harač je veći i otima ti se 'u naturi'!
- Prijatelju, malo smo 'zglajzali' - nisu sve žene 'vakve i onakve, ima tu i pozitivnih primjera. Od slučaja do slučaja... Možda se i ja nekada odlučim oženiti...
- Znam da ima! Nedavno sam negdje pročitao kako je jedan čova, 'matori trbuhozborac', rješio da ponovno stavi u funkciju svoj stari gramofon i ploče. Uzeo čovjek da pere ploče, bolje rečeno da ih briše, i ne'ko ga zovne na telefon. On se brže bolje obuče i ode... Dođe njegova vjerna ljuba i vidi što joj je dragi naumio, i da ga prijatno iznenadi kad se vrati - ona pokupi sve ploče, odnese ih u kuhinju, pripremi vruću vodu s deterdžentom u sudoperu i - opere ih. I ispere, čak! Hladnom vodom.
- Super. Moglo se desiti da ih ubaci u perilicu za posuđe...
- Nisu imali perilice za suđe, on je dosta potrošio na svoje uređaje... Znaš nas audiofile.
- E, kad smo već kod trošenja novaca i audiofila, što misliš o CD pogonu i DAC-u odvojeno, posebno?
- Prava opcija za neženje.
- Nezezaj se, ozbiljno te pitam.
- Ozbiljno ti kažem. Dobro zarađuješ, sam si, nisi oženjen, imaš dobru gajbu...
- Kako to frcera? Mislim, odvojeni DAC?
- Hoćeš stručno ili pojednostavljeno?
- Oprosti.
- OK. Ja sam disk pogon. Znaš, što je disk pogon?
- Ma daj! Ozbiljno te pitam...
- Ja radim, teglim, vučem i vrtim sve i svašta, a moja supruga je DAC. Sve što ja zaradim, dovučem doma, izvrtim sa kreditima i kreditnim karticama - ona ima na uvid. To znači da ona s time raspolaže. U prijevodu: radi što hoće, kad hoće i što joj je se hoće. To je kada su pogon i DAC integrirani u istom uređenju, oliti braku. A kada je u pitanju high-end, onda su POGON i DAC odvojeni. Znači da imaju zasebno kućište, napajanje... Imaš li ti djevojku?
- Imam. Ti se ozbiljno zezaš...
- Dakle, nisi oženjen...
- Ma ne!
- Neka tako i ostane ako preferiraš high- end. Kužiš!? Skuži stari moj...

DAC: Digitalno-analogni konverter koji pretvara nizove digitalnih signala (bitova) u analogni audio signal/zvuk. CD playeri, mp3 playeri i A/V procesori posjeduju ovakve konvertere, mada također postoje i zasebni uređaji, pogotovo za high-end namjenu.